Dojče vele: Delta holding u finansijskim nevoljama?

Najava prodaje trgovinskog lanca Delta Maksi, u vlasništvu Miroslava Miškovića, izazvala je dosta pažnje u srpskim ekonomskim krugovima. Kao najozbiljniji kandidat za kupovinu navodi se belgijska kompanija Delez.

Šira javnost je na neki način iznenađena najavama o prodaji Delta maksija, jer se on na srpskom tržištu doživljava kao veoma uspešna i stabilna kompanija. Odluka o prodaji na neki način znači da čitava kompanija Delta holding ima određenih finansijskih problema, ocenjuje za Dojče vele Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja.

 To se prevashodno odnosi na izmirivanje kreditnih obaveza, kaže Đogović. „To znači da je to preduzeće značajno pogođeno efektima globalne ekonomske krize, kao i osetnim padom životnog standarda u Srbiji. Takođe je pogođeno, da tako kažem, i ’umrtvljavanjem’ prometa nekretnina, tako da je preinvestiranje i pozamašno uzimanje kredita svakako ostavilo traga i na finansijsku situaciju u tom preduzeću.“

Iz toga se svakako ne može izvlačiti zaključak da trgovinski lanac Delta Maksi stoji loše, već da je kriza zahvatila neke druge delove kompanije, pre svega sektor nekretnina, napominje Đogović. Novac koji se sliva u Delta maksi verovatno je usmeravan na izmirivanje obaveza u drugim delovima kompanije, i to je i glavni razlog zašto Delta Maksi ima velika kašnjenja u plaćanju robe dobavljačima, kaže Đogović.

Ukoliko novi partner bude iz Evropske unije, a po svim najavama hoće, to bi trebalo da se promeni, ističe Đogović. „Nadajmo se da će on da uvede i evropska pravila igre. Što će reći, da će se blagovremeno izmirivati obaveze prema dobavljačima, a ne ovako rastegnuto kao što je to sada slučaj. To bi znači trebalo da ide u korist dobavljačima“.

Početak dijaloga Prištine i Beograda doveden je u pitanje zbog krize na Kosovu. Ako i počne to će biti samo protokolarno, a pravi razgovori mogući su tek nakon konstituisanja nove vlasti, smatraju prištinski analitičari.

„Objektivno rečeno pitanje dijaloga u suštini i ne zavisi od samih kosovskih političara. Mislim da više ili manje zavisi od onih koji su naterali kosovske političare sa jedne i srpske sa druge strane da se krene sa dijalogom“, kaže analitičar Behljulj Bećaj. „Konkretno, reč je o međunarodnoj i Evropskoj zajednici. U tom kontekstu mislim da je lopta na strani međunarodne zajednice. Oni će biti generatori promena i početka novih sadržaja koji će se odvijati tokom dijaloga”, smatra Bećaj.

Politikolog Driton Laići ne očekuje brzi početak i brze efekte dijaloga. Predstoje izbori na Kosovu, a možda, kaže, i u Srbiji. „Zato EU nastoji da ne naškodi proevropskoj eliti. S jedne strane ona pokušava da ne naškodi vladi Kosova, a sa druge ne želi da nekakvim svojim akcijama otvori put nacionalističkim ili ultranacionlističkim strujama u Srbiji da dođu na vlast. Za dijalog su se dogovorili svi – i pozicija i opozicija, i u Prištini i u Beogradu“, kaže Lići dodavši da ipak „ima dilema o sadržaju i trajanju tih razgovora”.

Ni politikolog Fatmir Pireci ne misli da će poslednji događaji na Kosovu uticali na budućnost dijaloga. Predstavnici svih albanskih partija su, po njemu, jedinstveni da sa Srbijom nema razgovora o statusu. Razgovore će nadgledati predstavnici EU i SAD, što je, po Pireciju, povoljno za kosovsku stranu.

 „Evroatlanska zainteresovanost da razgovori počnu što pre, jasno upućuju na vanredne izbore. Kada se izabere novo rukovodstvo razgovori će početi. Pitanje stabilizacije Balkana je proces koji bi trebalo da se dogodi što pre. U tom procesu stabilizacije na Balkanu, treba da se pacifikuje i Srbija“, kaže Pirecu.

(Dojče vele)